Psihosomatika: odnos duše i tela
O postojanju veze između psihičkih stanja ( raspoloženja) i stanja organizma (tela) govorili su još i stari Grci. Znali su da snažne emocije kao što su žalost, strah, bes, mogu izazvati telesne poremećaje i oboljenja. Prvi koreni psihosomatske medicine postojali su još tada.
"Najveća je greška u lečenju bolesti što postoje lekari za telo i lekari za dušu, a ipak je to dvoje jedno i nedeljivo." Platon (427 p.n.e. - 347 p.n.e.)
Dalja zapažanja lekara, tj.njihova klinička iskustva, pružila su podršku psihosomatskom pristupu u medicini. I pored toga , ozbiljna primena ovog pristupa u teoriji i praksi savremene medicine započela je tek polovinom 20.veka.
Termin psihosomatski poremećaj upotrebio je prvi J.Heintoth 1818. godine za nesanicu izazvanu psihogenim činiocima. Dalji razvoj koncepcija o psihosomatskim poremećajima i bolestima tekao je prilično sporo sve do polovine 20.veka tj. do doprinosa koje su dali psihoanalitičari, neurofiziolozi i posebno psihofiziolozi.
Psihosomatski pristup u medicini predstavlja začetak savremenog holističkog pristupa u medicinskoj teoriji i praksi, koji zahteva striktno poštovanje svih dimenzija čovekovog bića. Osnovni postulat ovog pristupa jeste da je čovek jedinstveno i nedeljivo biološko, psihološko i socijalno biće. Psihički, odnosno psihosocijalni činioci su od većeg značaja za nastanak , tok i ishod praktično svih bolesti. Ovde se otvara polje gde se sreću medicina, psihologija i sociologija. Svaka bolest u svom nastanku ima nešto emocionalno. Nema grane medicine gde pri proučavanju uzroka bolesti ne mogu naći psihički motivi. Nema osobe koja nije nikada imala tegobu izazvanu jakom emocijom, nervozom, stresom.
Najčešće psihosomatske tegobe su:
problemi sa sistemom za varenje, pojačano lučenje želudačnog soka, proliv, zatvor; lupanje srca, povećan krvni pritisak; brinhijalna astma , gubitak glasa, poremećaj disanja; migrene; poremećaj rada žlezda, poremećaj menstrualnog ciklusa, pojava preterane gojaznosti; oboljenja urinarnog trakta, impotencija... Lista psihosomatskih oboljenja je sve duža saznanjem da psiha utiče na rad imunog sistema. Pod dejstvom promena koje psihostres pravi u organizmu dolazi do pada imunog sistema, što dovodi do povećane osetljivosti na viruse i bakterije i oboljevanja. Takođe može doći i do razvoja autoimunih bolesti.
Većina bakterijskih i virusnih infekcija se danas uspešno leči. Problem je porast hroničnih bolesti koje su neizlečive, kao što su bolesti srca, kancer, dijabetes... Smatra se da upravo u nastanku hroničnih bolesti značajnu ulogu igraju psihološki i socijalni faktori.
Istraživanja u ovoj oblasti nedvosmisleno dokazuju da ova veza zaista postoji. Zove se komplikovano i zaista jeste komplikovana kada sagledamo koji sve elementi u njoj učestvuju -psihoneuroendokrinoimunološka mreža. Znamo i da je ova složena mreže dvosmerna, naš um deluje na telo, ali i telo na um. Misli, preko nervnog i endokrinog sistema deluju na mišiće , tkiva, organe, što može dovesti do njihove disfunkcije (psihosomatskog poremećaja) ili do strukturalnih promena pojedinih organa i sistema, što nazivamo psihosomatskim oboljenjem.