Psihoterapija i psihološko savetovanje
Psihoterapija i savetovanje
Izvodi iz knjige Jelene Srne „Psihoterapija i savetovanje“ (2012, Beograd)
Psihoterapija
Psihoterapija je sistematsko korišćenje odnosa ( terapeut - pacijent/klijent) radi produkovanja psihičkih promena kod pacijenta / klijenta , Holms i Lindli. Četiri ključne odrednice ove definicije su:
„Sistematsko“ - znači da je u psihoterapiji korišćenje odnosa zasnovano na teorijskim i praktičnim znanjima i veštinama, iskustvu, kao i na ljudskim kvalitetima i etičkim principima edukovanih psihoterapeuta, što razlikuje psihoterapiju i savetovanje od drugih neformalnih oblika pomoći
„Odnos“ - podrazumeva da je ljudski odnos taj koji produkuje promenu, a ne lek (kao u medikametoznoj terapiji) ili , pak, društvena intervencija ( kao u socioterapiji), što odvaja psihoterapiju od drugih formalnih tretmana
„Psihička promena“ - odnosi se na promenu mišljenja, osećanja, ponašanja i odnosa (prema sebi, drugima i svetu oko nas), što daje prostor različitim psihoterapijskim školama i pravcima
„Kod pacijenta/klijenta“ - podvlači asimetriju kao osnovnu karakteristiku pomažućeg odnosa. Naglašava isključivu usmerenost pomažućeg odnosa na dobrobit jedne strane u odnosu , čime se jasno razgraničava psihoterapijski odnos od drugih socijalnih odnosa.
Ciljevi psihoterapije:
-opšti , ublažavanje ili eliminacija simptoma, redukcija patnje, uspostavljanje samokontrole, osvajanje emocionalne autonomije, rast i razvoj na intrapsihičkom i interpersonalnom planu, osnaživanje, učenje
-specifični, osloboditi se predispitne treme, promeniti ponašanje, ožaliti gubitak, očuvati zdravlje…
Psihoterapijski ciljevi se mogu menjati u toku terapije i više puta , kao različitih aspekata nekog od pacijentovih konkretnih problema.
Psihološko /psihoterapijsko savetovanje
Savetovanje je :„Interpersonalan odnos profesionalne osobe (koja hoće, sposobna je i trenirana da pruži pomoć u profesionalnom setingu) sa nekim ko aktivno traži pomoć za lične probleme koji ga ometaju da bude zadovoljan životom u normalnim stadijumima razvoja životnog ciklusa „ Hackney i Cormier, 1996
„Pomenuta definicija naglasak stavlja prvenstveno na odnos koji definišu: profesionalnost savetnika (motivacija, trening, kompetencija, seting) i aktivnost klijenta čiji su problemi u suštini razvojne prirode, a cilj je postizanje zadovoljstva u životu. Postizanje zadovoljstva ne podrazumeva eliminisanje negativnih osećanja (anksioznosti, tuge, ljutnje). Negativna osećanja koja odgovaraju situaciji deo su svakodnevnice (npr. strepnja zbog ozbiljne hirurške intervencije , tugovanje zbog smrti nekog od članova porodice, ljutnja na nekog ko nam je opljačkao stan ili povredio dete) deo su realnosti i svakodnevnice i onih ljudi koji vode zadovoljan život. Osim toga, same životne situacije mogu biti izvor velike ljudske patnje (hronična bolest, ratna stradanja i katastrofe), kada savetovanje pomaže klijentima da razumeju svoju patnju i probleme, podele ih sa drugima i uz njihovu pomoć i podršku svom životu ponovo pronađu smisao, a praktičnim problemima življenja odgovarajuća rešenja.
Ciljevi psihološkog /psihoterapeutskog savetovanja(Hason&Welfel, 2000) :
- Olakšavanje emocionalnog distresa i smanjenje nezadovoljstva (lečenje)
- Osnaživanje klijentovih psiholoških resursa kako bi spremnije dočekao predvidljive stresne životne izazove i lakše im se prilagodio ( prevencija)
- Otvaranje klijenta za dublja psihološka iskustva (opažanja, razumevanja, doživljavanja) i nove, raznovrsne životne mogućnosti (unapređenje kvaliteta života) „
U praksi se ovi procesi najčešće prepliću i mogu se nazvati imenom „psihoterapija i savetovanje“
Psihoterapijski odnos , pravila i odgovornosti
Psihoterapijski odnos je važan deo procesa i ima jasno definisana pravila.
Psihoterapija zahteva aktivnu ulogu klijenta i njegovu posvećenost radu na sebi na seansama i u periodu između susreta.
Odgovornost klijenta je uredno dolaženje na seanse.
Ponekad će biti potrebno da u periodu između seansi uradi zadatak koji je dogovoren.
Rad na sebi nosi sa sobom i određene emocionalne rizike. Bavljenje osećanjima i mislima može biti neprijatno i bolno, a pravljenje nekih promena u vašim odnosima sa drugima ili u ponašanju može u početku izgledati strašno. Većina ljudi koja prihvati ove rizike vidi da im psihoterapija pomaže. O tome kako se osećate na terapiji obavestite svog terapeuta. Ukoliko je klijent nezadovoljan nečim što je doživeo na terapiji trebalo bi da obavesti terapeuta koji će o tome razgovarati i razjasniti , kako to ne bi pokvarilo odnos.
Odgovornost terapeuta je da se pridržava pravila poverljivosti, osim u slučajevima koji su definisani zakonom.
Odnos terapeuta i klijenta je profesionalan, a ne prijateljski ili drugačiji. Terapeut ima obavezu da održi granice i profesionalan odnos sa klijentom i ne ostvaruje drugačiji odnos sa njim. Iz tog razloga se ne preporučuje povezivanje terapeuta i klijenta na društvenim mrežama, slanje i prihvatanje zahteva za prijateljstvo na privatnim profilima.
Klijent može da kontaktira svog terapeuta porukom na telefon ili mejlom. Terapeut će odgovoriti prvom prilikom.
Terapija se završava kada su ispunjeni ciljevi terapije koji su zajedno na početku definisali klijent i terapeut.
Terapeut može usmeriti klijenta kod drugog terapeuta ili na drugačiji terapeutski pristup ukoliko smatra da bi to bilo bolje za njega.
Terapeut može prekinuti terapiju ukoliko mu klijent preti, ako je nasilan, donosi oružje ili dolazi pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Terapeut može odbiti da radi sa nekim klijentom ukoliko ne prima trenutno nove klijente, ukoliko smatra da nije kompetentan za određenu tematiku, ukoliko iz ličnih razloga ne može da bavi određenom temom u tom periodu, kada je iz ličnih ili zdravstvenih razloga sprečen za rad ili planira duže odsustvo.
Klijent nakon završetka terapije ima otvorena vrata i može se javiti ponovo svom terapeutu, za terapiju, savetovanje ili konsultaciju, kao i da obavesti terapeuta ukoliko ima potrebe o nekim promenama u svom životu.
Pristup : integrativni psihodinamski
Psihoterapijski pravac: OLI Integrativni psihodinamski metod
Razgovori se odvijaju u zakazanom terminu, u prostorijama Centra Psihosoma ili online.
Jedan susret traje 50 minuta. Broj potrebnih susreta se ne određuje unapred.
Zakažite svoj termin putem kontakt forme ili telefona 065/369-55-09 .