Stres i anksioznost, razlike
Manifestacije akutnog stresa se često preklapaju sa manifestacijama anksioznosti. Iz tog razloga, sami klijenti ponekad navode da su anskiozni ili u stresu u zavisnosti od svog doživljaja, procene, ali i značenja koje pridaju svom iskustvu. Da li je od presudnog značaja da znamo da li se radi o stresnoj reakciji ili simptomima anksioznosti, ne baš. Nije presudno i nije strašno ako pogrešimo, jer su pojave zaista veoma slične i konceptualno povezane, ali je korisno i razlikovati ih, kako bismo razumeli celokupan doživljaj i zašto se tako osećamo.
U tekstu Alicia H.Clark Psy.D. na stranicama časopisa Psychology Today (klik ovde ka originalnom tekstu), objašnjava neke ključne razlike koje treba znati kada su u pitanju stres i anksioznost:
“ Definisanje stresa
Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja (DSM-V) definiše stres kao: “obrazac specifičnih i nespecifičnih odgovora osobe na stimuluse koji remete njegovu ili njezinu ravnotežu i ometaju je ili prelaze njegovu ili njenu sposobnost za prevazilaženjem. “
U osnovi, stres ima veze sa načinom na koji se nosimo sa stimulusima. Podsticaji mogu biti spoljašnji ili unutrašnji, a kako se nosimo sa drugima mogu biti definisani od strane drugih, ili pomoću naše sopstvene percepcije. Bez obzira na to kako su ove varijable definisane, kada su resursi pod pritiskom stimulusa, stvara se stres. Što je veći pritisak, veći je stres.
Definisanje anksioznosti
Anksioznost, s druge strane, ima tendenciju da se generiše interno i ima veze sa našom percepcijom onoga što će se tražiti, i našim resursima da se sa tim nosimo. Ona obuhvata naš unutrašnji proračun stresa, njegov potencijalni uticaj i, što je najvažnije, naša osećanja o tome: Šta se može dogoditi? Mogu li ja to srediti? Da li imam ono što je potrebno? Šta ako ne bude sve u redu?
Kliničke definicije anksioznosti fokusiraju se na emocionalni stres koji okružuje potencijalni negativni stimulus ili opasnost, a ne nužno i reakciju na sam stimulus. DSM-V, na primer, definiše anksioznost kao: “uznemirujuće očekivanje buduće opasnosti ili nesreće praćene osećajem brige, stresa i / ili somatskih simptoma napetosti. Fokus predviđene opasnosti može biti unutrašnji ili spoljašnji. ”
>> Pročitajte još: Stres na poslu
...
"Stres teži da proistekne iz iskustva pritiska (radni rok, zahtev prijatelja, usporavanje saobraćaja, itd.), Dok anksioznost ima tendenciju da se odnosi na naša osećanja o našem potencijalnom iskustvu i kako ćemo se sa njim nositi (mislim da interna pitanja poput: Da li ću biti sposoban da to prevaziđem? Mogu li to da uradim? Želim li to da uradim?). Ako se stres u osnovi odnosi na naše iskustvo pod pritiskom, anksioznost se odnosi na naša osećanja o tom iskustvu.”
…
“Stres ima tendenciju da bude situacioni i odnosi se na sadašnju i stvarnu potražnju. Naš šef očekuje od nas da ispunimo rok, naš supružnik očekuje da pokupimo hemijsko čišćenje, naša deca očekuju da ih pokupimo iz škole, klijent očekuje da isporučimo proizvod. Osećamo stres dok radimo ono što je potrebno da bi se ispunili životni zahtevi.
Anksioznost ima tendenciju da se bavi budućnošću, onim što se može dogoditi i kako se povodom toga osećamo. Vebster definiše anksioznost kao “strah ili nervozu u vezi sa tim šta se može dogoditi; veoma izražen osećaj da se želi uraditi nešto. ”[i] Anksioznost je kognitivni konstrukt o nekoj budućoj mogućnosti, dok se stres doživljava kao nešto što se sada događa.”
…
“Pošto je stres često zamišljen kao odnos prema spoljašnjem pritisku, često se oseća situacijskim i stoga izvan naše kontrole. Na taj način stres retko stvara osećaj krivice ili stida. Umesto toga, stres je ponekad čak i kulturno cenjen kao znak časti ili statusni simbol.
Anksioznost, s druge strane, nije povezana ni sa osećajem ponosa, niti sa osećajem da činimo najbolje što možemo. Umesto toga, anksioznost se obično doživljava kao slabost, mentalni nedostatak i stoga nešto čega se treba stideti.”
…
“Stres i anksioznost dele fiziološke sličnosti.
Pa ipak, uprkos definicionim, kliničkim i kulturnim razlikama, stres i anksioznost su fiziološki nerazlučivi. U svom najvećem intenzitetu, oni dele gotovo refleksivnu "reakciju odbrambenog preživljavanja", poznatu kao borba ili beg, koja pokreće kaskadu fizičkih promena duž hipotalamičko-hipofizno-adrenalne (HPA) ose pripremajući telo za pretnju. Pažnja je izoštrena, energija je pojačana, dok su kiseonik i imunitet pojačani i spremni za akciju. Iako intenzitet odgovora na pretnje može da varira, iskustvo stresa i anksioznosti u našim telima je manje-više isto - fiziološki se gotovo ne razlikuje. Iskustvo stresa kod jedne osobe je iskustvo druge osobe za uznemirenost i obrnuto.”
…
“Mi određujemo kako definišemo svoje iskustvo.
Snaga našeg razmišljanja kada je u pitanju stres i anksioznost ne može biti potcenjena. Sa stresom i anksioznošću koji dele isti fiziološki otisak, razlika je u tome kako definišemo naše iskustvo. Značenje koje pridajemo iskustvu je način na koji konstruiramo naše emocije. Možemo reći da smo pod stresom oko velikog projekta na poslu, ili da smo zabrinuti zbog velikog projekta na poslu. Svako značenje može biti isto ili radikalno drugačije. Jedina stvar koja razlikuje ova dva opisa je ono što svaka od tih riječi znači vama i vašoj publici. Za neke, ove reči znače isto, ili blizu istoj stvari. Ali za druge, anksioznost i stres mogu biti veoma različiti. Shvatanje da imamo kontrolu nad načinom definisanja našeg iskustva može biti moćno sredstvo u njegovom upravljanju.
Iako postoje značajne konceptualne razlike između stresa i anksioznosti, postoje mnoge sličnosti, uključujući i interakciju i preklapanje između njih. Stres oko radnog roka danas može podstaći zabrinutost zbog budućih rokova, saobraćajni stres ujutro može da vas izjeda, kako ćete se nositi sa ostatkom dana.
Štaviše, postoje kritične individualne razlike u načinu na koji razmišljamo o stresu i anksioznosti, i kako definišemo naše iskustvo. Prema najnovijoj nauci, naše iskustvo emocija prati način na koji razmišljamo i definišemo ih.
Sjajna vest je da mi kontrolišemo kako označavamo naše iskustvo, koje zauzvrat može da transformiše kako ga doživljavamo. Na kraju, razlika između stresa i anksioznosti ima više veze sa tim kako ih definišemo u našem životu nego sa onim što oni tehnički znače. Najvažnije je kako razmišljamo o našem iskustvu.”
Priredila : Marijana Vilimonović, psihološki savetnik
Originalni tekst: Alicia H. Clark Psy.D., Hack Your Anxiety, https://www.psychologytoday.com/us/blog/hack-your-anxiety/201903/curious-about-the-difference-between-stress-and-anxiety?amp